Бокори неспретности
У нашој башти
Леје уздржаности
Изгажене у машти
Дрвореди страха
Крај проходних стаза
Чега смо се плашили
Да л изненадног мраза
У пролећу још чедном
Нежном и меком
Шта смо се то бојали
Да ће побећи с реком
Кога сам то тражила
У твом загрљају сетном
Што личио је на мора хуку
У превојима твоје душе
У утехама твојих руку
Где смо се то мимоишли
У којој бојазни, у ком магновењу
Наша тела гневна и трошна
На ком су се насукала стењу?
Београд, 1982.