Били смо тако близу
Ал најближе – не
Делили смо многе ствари
Ал никада - све
Између нас увек беше уска река
А са обе стране по ливада мека
Изнад луде реке што се смехом пени
Мостови су бели нежно извијени
Зашто нисмо смели
Да пружимо корак до средине моста
Престрашени од лепоте
И земаљског поста
Београд, 2.1.2018.