Како се усуђују твоје очи
Да ми постављају заседе
После свега
После суза, бола и гнева
После равнодушности
Куда то може да води
Сем зачараним круговима
Без излаза
Јеси ли толико очајан
Или бестидан
Да сада од мене тражиш
Оно што ниси хтео да узмеш
Оно што ниси хтео да вратиш
Упркос себи
Упркос моралу
Све ово време
Изгубио си ме
У страху
У лавиринту
Малограђанских предрасуда
И љубоморних оглeдала
У провинцији сопствених осећања
Из које си побегао у велеград
Великих обмана
Да се сакријеш од себе самог
Да те не оптуже за храброст
И не осумњиче за настраност
Успео си да племенитост
Наших осећања
Срозаш до фарсе
И даље
Београд, 1988.