Куда побегне пред зору
Тај сан што ме ноћу мучи
Што мира не да телу ни души
Што их шамара и дане руши
Куда нестане без трага
Тај крвник нежних руку
Остављајући у моме срцу
Талог неспокоја и муку
Није ни важно где је
Обавио је свој задатак
Посејао је у мени семе сумње
Загорчао ми корен кратак
Није заиста важно где је
Он ме зна и опет ће доћи
Да ме преслишава, да ме кињи
На крају дана, на домак ноћи
Београд, 1.6.1982.