Дај ми руку да побегнемо у свет
И да оставимо иза леђа
Све оно што нам је причинило бол
И оно што се уздиже као међа
Дај ми руку да ми не буде хладно
И да знам да смо од данас једно
Кажи, је ли да те је помало страх
Што путовање неће бити чедно
Дај ми руку да ми буде лакше
Јер треба почети све из почетка
Јер ћемо заједно створити наше
Екстазе и узнесења
Дај ми руку да побегнемо у свет
И створимо привид заустављања дана
Дај ми руку, помози ми да верујем
Да више никад нећу бити сама.
Београд, 1982.