У оази мога стана
Хладовина океана
Око мене крила шире
Плави таласи тишине
Напољу је жега јака
Затворила сам јој врата
У мом свету нема буке
Само тихе, мирне луке
Слушам благе, нежне звуке
Смешим се и дижем руке
Улазим у талас плиме
Радосна у рај тишине
Београд, 21.7.2018.
перевод с сербского: Вик Беляков
http://www.stihi.ru/2018/09/15/7460
Тишины хочу...
В моей квартире нирвана
с прохладой океана.
Как крыльями окружены
синие волны тишины.
Снаружи скрип петель. Теперь,
когда я закрыла дверь,
в моём мире нет шума.
Тихая гавань, спокойно думай.
Слушаю мягкие, нежные звуки.
Улыбаюсь и поднимаю руки,
вхожу в волну прилива,
в радостном безмолвии счастлива.