Колико данас личимо на себе
У поређењу са сликом
Начињеном тог лета
На брзину, на улици
У судару сунца и ветра
Ухватили смо тренутак среће
Из бисера сунчевог спектра
Не желећи да мислимо о томе
Шта нас све сутра чека
И сада кажем себи исто
Боже, како си била лепа
А ми озарени, очарани ђаци
Запљуснути таласом твог смеха
Питам се данас после свега
Да ли и даље негде цвета
Наша нестварна шпанска ружа
У некој бајној скровитој башти
Можда на другом крају света.
Београд, 12.11.2018.