Да смо птице

Да смо птице

Да смо птице, па да долетимо, 
да слетимо на воду, на обалу,
да будемо заједно као пре, као давно,
да нас исто сунце греје, исти таласи запљускују,
исти песак саплиће, иста музика заплиће расплиће,
небо, звездице миле и месечине, видици широки…
Оде то време, а што оде – оде, не враћа се…
и не треба… идемо даље, Бог ће знати куда,
свеједно док је сунца и неба и свега уоколо,
живот јесу путеви недогледни несагледни,
а ви и за нас пливајте и за нас обалом ходајте,
и сунце и месечину и звездице хватајте, сан вечни,
као што ћемо и ми с вама на другом крају света…
И будимо будимо срећни!…

      Фотографија: Веселинка Стојковић