Мы познакомились в Литве с тобой,
как-то раз, снежной зимой.
И с тех пор, каждый год,
нас этот город ждёт.
Вот вновь встречает этот город нас
Каунас, Каунас.
«ЯК- сорок два» доставил нас с тобой
в город наш родной.
А украшают Каунас тебя
Неман и Вилия.
Всё так же медленно кружится снег,
слышу твой весёлый смех.
Судьбу свою благодарим не раз,
за город встречи, Каунас.
Над Неманом закат уже погас.
Не забывай нас Каунас!
из ранних
Вик Бељаков
Песма о Каунасу
У Литванији смо се упознали,
у време снежне зиме.
И од тада, сваке године,
тај град нас чека.
И изнова град нас спаја,
Каунас, Каунас.
„ЈАК – четрдесет два“ спустио нас
у наш мили град.
А улепшавају те, Каунасе,
Њемен и Вилија.
И даље лагано у ковитлаце веје снег,
твој весели ја чујем смех.
И судби својој захваљујем не једном,
за сусрет у Каунасу наш.
Сунце већ је згасло над Њеменом.
Каунасе, не заборави нас!
Препев на србски језик: Веселинка Стојковић