Из поцепаних облака од свиле
Што лебде изнад града
Предуго падају кише
И не дају ми да дишем сада
Никада више нећу моћи
Да пронађем праве речи
Ни ону чаробну што лечи
У тамној ноћи сећање на нас
Јер беше то једно друго време
Саткано од сунца и морске пене
Кад само бесмо важни ми
Кад нико није био као ти
На целом белом свету тада
То су знали сви
За мене није постојао нико
Баш нико, само ти
Београд, 1.1.2019.