Облака
желваками
играли
И мели
бородами
дождей...
Потемневшие,
гулкие
дали
Засверкали
мечами
вождей.
А душа,
меж восторгом
и страхом,
Раскачавшись
на стропах
тугих,
Грозовой
ощутила
запах,
Как Гомера эпический стих.