Меня переводит Владимир Сорочкин Стала...

Анастасия Котюргина
Стала совсем по-земному
Осени запах ловить.
Сердце не верит в истоме –
Так невозможно любить:
Верить, когда отболело,
Плакать, когда отлегло…
Лёгкой фатой забелело
Чистое это стекло.
Стала совсем по-земному
Верить, что скоро зима.
Осень нисходит на сломе
Самого светлого сна!


Оригинал:
Стала зусім па-зямному
Восені подых лавіць.
Сэрца не верыла  ў стоме  –
Так немагчыма любіць:
Верыць, калі адбалела.
Плакаць, калі адышло…
Падае вэлюмам белым
Гэта празрыстае шкло…
Стала зусім па-зямному
Верыць – убачу зіму.
Восень сыходзіць на зломе
Самага светлага сну!