Аня Штефан Словения Снежинки

Аркадий Кузнецов 3
Тихо в поле чистом
Башмаки шуршали, -
Это трое гномов
По снегу ступали.
Домик их далёко,
Мёрзнут быстро ушки,
Снегом засыпает
Их зима-старушка.

Первый - негодует:
"Снег теперь - навечно!"
А другой тоскует:
"Где там наша печка?"
Третий их не слушал,
Рад он несказанно,
Прячет он снежинки
В глубине кармана.

Для чего их ловит -
Ведь они растаяли,
Превратились в капли,
Сгинули, пропали.
Вытряхнул он воду -
Слышен гнома смех,
Ловит он в ладони
Белый мелкий снег.

Перевод - 2012

Оригинал:

SNE;INKE

 ;isto ;isto tiho
stopajo copatki.
Gazijo po snegu
trije majhni ;kratki.
Domek je ;e dale;,
zebe jih v u;esa,
huda teta zima
nanje sneg potresa.

Prvi se zmrduje:
"Sneg je huda re;!"
Drugi obupuje:
"Kje je na;a pe;?"
Tretji ne poslu;a,
v ;ep lovi sne;inke,
rad bi si najlep;o
spravil med spominke.

Ni; mu ne povejmo,
da se bo stopila,
da se v drobno kapljo
kmalu bo prelila.
Naj otresa hla;ke,
smeje se ;ez breg
in lovi v ro;ice
drobni beli sneg.