Улице

Драгана Старчевич
У овом мом родном граду
Што бео одавно није
Сазнајем сваким даном све више
Колико се улица крије

А улице су чудне баш као и људи
Има их дугих и кратких
Има их лепих и ружних

Свака се друкчије зове
И свака неко име носи
На плавој плеханој табли
Којим се хвали и поноси

У овом мом родном граду
Што има моје мере
Не знам како се осећа
Славни Рига од Фере

Не знам како Пролетерске бригаде
Залуташе међу амбасаде
Али се надам да је у центру града
Македонска задовољна дебљином хлада

Питам се само, није ми јасно
Мада ми је мисао мрска
Има ли негде у неком граду
Улица што се зове Српска?


Београд, 12.6.1982.