Мoja мама и ja

Драгана Старчевич
О, где све нисмо биле
Моја мама и ја
Држећи се за руке
Све док не утонем у сан

Прво смо ишле на море
Лежале на пешкирима на плажи
Радовале се шкољкама и песку
И јуриле сенке на стази

Потапале смо тела
У слану морску воду
Прскале једна другу
И јеле сладолед у ходу

Како је дивно осећање
Бити девојчица моје маме
Jер она увек мисли на мене
Маже ми кремом леђа и раме

И зато кад узмем маску и пераја
Да храбро зароним испод воде
Знам да ми нико не може ништа
Јер мене њене очи бодре

Очи моје маме су зелене боје
Као мека пролећна трава
По којој шетају мале маце
И на којој се лепо спава

Кад моја мама певуши
Као да цвркут чујем птица
Нешто ми топло струји у души
И осмех прелази преко лица

О, какве снове имамо нас две!
Да путујемо по целом свету
Да научимо језике нове
Кажите, да л сам вам некад
Причала о томе?



Београд, 16. 2. 2012.