Халима Худайбердиева

Рахим Карим
;алима Худойбердиева,
Ўзбекистон хал; шоираси

БЕГИМ, СИЗНИ ХУДОЙИМ...

Бегим, Сизни худойим расо ;илиб яратган,
Кимларнидир ўйчану сизни кулиб яратган.
Нога;он бериб ;ўйиб бу а;лни, камолни,
Ўзи ;ам рашк, ;асадда тўлиб-тўлиб яратган.
;ия тушган ниго;ни армонга йўймагайсиз,
;из ;албига севмо;ни осонга йўймагайсиз,
;ийнамангиз, у ўзи ўртангувчи бир ба;ир,
Бу ба;ирни кенгликда осмонга йўймагайсиз,
Сиз худдики Фар;одсиз, Ширин ;айдадир, бегим,
Орзуларим дилда-ю нолам найдадир, бегим.
Сиз десам бар тут;азмай сочилган ўйларимдай,
Бу тонг ;аро сочларим майда-майдадир, бегим,
Сизни мен ўзимга ;ам лойи; кўрмам, рости гап,
Ўзгага бермо; эса тушимга кирмас ухлаб.
Ўзга билан кетсангиз, равон йўллар ;олмасин,
Бегим, иккиланмасдан ер юзин ташланг михлаб.
Михнинг, ти;нинг за;рини сезмай ёниб бораман.
Иш; зардобли шаробдир, ;ониб-;ониб бораман.
;еч ким билан сирлашмай, ;еч кимсага тутмай май,
Ўз ;оним билан ўзим алвонланиб бораман.
;айратларда ;отгайсиз мени кўрганда ул дам,
Ёнингиздаги сову; сулувдан совурсиз ;ам,
Сизни обдон музлатгач, ўзим ;айтарман, чунки
Бунгача йў; садо;ат, бундан сўнг ;ам бўлур кам.
Ўзга тортмам, чексам ;ам шунча жабру жафони,
Ўзгага ;ам бермасман, сиздек бир бевафони!
Бегим, Сизни худойим расо ;илиб яратган...

1973 йил 17 феврал
_________

Халима Худайбердиева,
Народная поэтесса Узбекистана

МОЙ КНЯЗЬ, АЛЛАХ МОЙ СОЗДАЛ ВАС...

Мой князь, Аллах мой создал совершенным Вас,
Задумчиво кого-то, столь блаженным Вас.
Нечаянно отдав Вам разум, совершенство,
Сам с ревностью и завистью глядел на Вас.
Мой взгляд на искосок прошу не толковать,
Как девичью любовь – не просто тосковать.
Не мучайте вы грудь, способную терзаньям,
Ведь неба ширину с душой не измерять.
Вы будто бы Фархад, а где Ширин, мой Князь,
Мечты – в душе, а в нае – горечь вся, мой Князь.
Скажу, коль Вы, уйдут ли из-под ног... раздумья,
С утра в косичках мелких темный влас мой, Князь.
Себе вас не считаю парой, правда, я,
Отдать другой не снилось мне – ревнивая.
Уйдете, коль с другой, - не скатертью дорога,
Мой Князь, прибейте хоть гвоздем весь свет, до дна.
Иду, горя, не чувствуя укол гвоздя,
Любовь токсичное вино, иду, пьяна.
Секретом, не делясь ни с кем, вином я вовсе,
А жарясь в собственном соку крови лишь я.
Сконфузитесь тотчас, увидев вдруг меня,
Остынете от злой красотки тот же час.
Впрок заморозив вас, вернусь назад я, ибо,
О, разве можно преданность вернуть назад?!
Хоть буду тлеть золой, к себе не позову,
Другой и не отдам, изменника, умру!
Мой князь, Аллах мой создал совершенным Вас...

17 февраля 1973 года

Перевел с узбекского Рахим КАРИМ.
________

Halima Khudaiberdieva,
People's Poetess of Uzbekistan

MY PRINCE, MY ALLAH CREATED YOU ...

My prince, my Allah made you perfect,
Thoughtfully of someone so blissful of you.
Accidentally giving you reason, perfection,
He himself looked at you with jealousy and envy.
I ask you not to interpret my sideways view,
As a girl's love - not just longing!
Do not torment a breast that can torment,
After all, the sky cannot be measured with a soul.
You seem to be Farhad, and where is Shirin, my Prince,
Dreams are in my soul, and in nai is all bitterness, my Prince.
I will say, if you, will go away from under your feet ... thoughts,
In the morning, in small pigtails, my dark hair, Prince.
I don't consider you a couple for myself, really, I,
I never dreamed of giving another one - jealous.
You will leave, if on the other hand, the road is not like a tablecloth,
My Prince, nail the whole world with a nail, to the bottom.
I walk, grief, not feeling the prick of a nail,
Love toxic wine, I go drunk.
A secret, not sharing with anyone, I am wine at all,
And I'm just frying in my own blood juice.
Embarrass yourself when you suddenly see me,
Cool off from the evil beauty the same hour.
After freezing you, I will return back, for,
Oh, how can devotion be brought back ?!
Although I will smolder as ash, I will not call to myself,
I will not give up another, a traitor, I will die!
My prince, my Allah created you perfect ...

February 17, 1973

Translated from Uzbek by Rahim KARIM.