По ночам меня тревожишь

Анатолий Клетёнкин
когда П о л у н о ч ь,
              наступает Т и ш и н а
Т в о и х
       С т и х о в
             раскрою Я
                С т р а н и ц у
как Н а я в у,
         а может Б ы т ь
                и С н и т с я-
я в П а р к е,
          рядом Ты,
                на Н е б е с а х
                Л  у  н  а

в В о л н е н ь и
           я Х  о  ч  у
                Т е б я
                К о с н у т ь с я
о,как(же) Т р у д н о,(мне)
                Е г о
                С д е р ж а т ь
с С о б о ю
      Н е в о з м о ж н о
        С  о  в  л  а  д  а  т  ь,
как ото С н а,
           я не М  о  г  у
              П р о с н у т ь с я

всегда В о л н е н и е
              когда К о г о-то
                Л ю б и ш ь
О,К а к(же)
         Н е л  е  г  к  о
                П р е о д о л е т ь
как Н е л е г к о
             в М о р о з,
                Н а м
                рук С о г р е т ь;
так Ч у в с т а,
           коль не Л ю б я т,
                не Р а з б у д и ш ь.

но вот Р а с с в е т,
         ты У д а л я е ш ь с я,
                У х о д и ш ь
мне на Р а б о т у
        С о б и р а т ь с я
                Н  а  д  о...
О к о н ч е н а
        Н  о  ч  н  а  я
                С  е  р  е  н  а  д  а
так К а ж д ы й
           Р  а  з,
             ты по Н о ч а м
                меня Т р е в о ж и ш ь.