Veselinka Stojkovic. Myliu tave as, mano zeme
Myliu tave as, mano zeme,
Tavo lygumas, tavo kelius,
Noksta kvie;iai ir vejyje linguoja,
I saule stiebiasi medeliai augdami,
Ir virs zalios zoles drugeliai skraido.
Myliu tave as, mano zeme,
Kai vaisiai ir darzoves sirpsta,
O aviliai pakvimpa medumi,
Kai vejai siaucia, nenurimsta,
Kai vainikuojami darbai geri.
Myliu tave as, mano zeme,
Cia slama topoliai ir gluosniai,
Nusvinta saule rytui austant,
Tebus atlyginta uz meile dosniai.
Myliu tave as, mano zeme,
Del grozio, zavincio mane,
Pavasari takeliai apsodinti gelemis,
O liutys vasara tave nuprausia,
Tada zaviai jaunyste zydi
Ir as zinau, kad tu gyva,
Kad cia esi.
Myliu tave as, mano zeme,
;ia kalvos ir viliojantys keliai,
Baltuoja gyvuliu buriai, nudziunga akys,
Juk cia
Gimtoji mano zeme,
Ir as zinau, kad tu gyva,
Kad cia esi.
Myliu tave as, mano zeme,
Cia upes ir viliojantys keliai,
Dangus sviesus ir giedras,
Juk cia
Gimtoji mano zeme,
Ir as zinau, kad tu gyva,
Kad cia esi.
Myliu tave as, mano zeme,
;ia dainos skamba is kartos i karta,
Kada dainuoja zmones,
Aidu atsiliepia azuolai,
Gimtoji mano zeme,
Zinau, kad tu gyva,
Zinau, kad ;ia esi.
Myliu tave as, mano zeme,
Kai baltas sniegas krinta,
Kai pauksciai dziugina tave,
Kai obuoliai parausta,
Kai Saule ir Menulis sviecia,
Kai viskas auga, zydi
Ir kai viskas dingsta.
Myliu tave as, mano zeme,
Ir tavo dorus zmones,
Cia viskas nuo taves
Ir nuo manes priklauso
Nuo skambesio dainu iki ramybes,
Myliu tave as, mano zeme,
Myliu as savo gimta sali.
Веселинка Стојковић. Волим те, земљо моја
Волим те, земљо моја,
Равнице када твоје друм ми буду,
Пшеница бела када уплави,
Кукурузи када узрасту,
Трава са лептировима када се јави,
Волим те, земљо моја,
Повртњаци када твоји отежају бујни,
Кошница када медом се труни,
Ветрови у трубе када уђу,
Када све се, све се круни.
Волим те, земљо моја,
Тополе и врбаци када зашуморе,
Када сунце зором се јавља,
Када све се, све усправља.
Волим те, земљо моја,
Од лепоте
Стазе цветне када се топе,
Када кише летње те шкропе,
Млада када бујаш,
Тада знам да си жива,
Да си ту.
Волим те, земљо моја,
Брда када твоја друм ми буду,
Бела стада путоказ када оку су мом,
Тада,
Тада, земљо моја,
Знам да си жива,
Да си ту.
Волим те, земљо моја,
Воде када твоје друм ми буду,
Небо сјајно када се огледа,
Тада,
Тада, земљо моја,
Знам да си жива,
Да си ту.
Волим те, земљо моја,
Песме када твоје жаром се чују,
Када јеле,
Храшћа када одјекују,
Тада, земљо моја,
Знам да си жива,
Знам да си ту.
Волим те, земљо моја,
Када снегови те населе,
Када птице те веселе,
Када јабуке се румене,
Месечеве и сунчеве када су мене,
Када све расте,
И када све нестаје.
Волим те, земљо моја,
Твоје су моје зене,
Све је од тебе,
Од мене,
Од поја до спокоја,
Волим те,
Волим, земљо моја.