Na Beograd je padala kisa,
Dunav dole je zuborio glasno,
I sve ulice su postale tise,
"Gde si ti?" - samo mi nije jasno,
Ti si nestala brzo bez traga,
Kao zvezda na oblacnom nebu.
Svako jutro se budim bez snaga,
Jer ja mislim samo o tebi.
Secam se kako kasno uvece
Isli smo pored zida tvrdjave,
Taj trenunak se ponoviti nece,
Ti si sad u drugacoj drzavi.
Neces vise da popijes vina,
Da zaboravis svoj kisobran,
Samo ja u dusi sa prazninom
Letacu kao sam crni vran.
Uvek hteo sam za tebe srecu,
Al zbog cega na srcu je tuga?
Mozda si izgubila sve sece
I pronasla sebi novog druga?
Mozda negde u dalekim krajima
Imas ti mnogo bolja vremena?
Mozda sedis za stolom sa kraljevima
I ne mislis uopste o meni?
I ti ne znas da ja svake noci
Bacim novcic za srecu u cesmu,
I ka nebu obracuci oci,
Tiho pevam ovu tuznu pesmu.
Na Beograd je padala kisa,
Dunav dole je zuborio glasno,
I sve ulice su postale tise,
"Gde si ti?" - samo mi nije jasno.