Веселинка Стојковић
Видовдан
Ево смо на окупу
У овај свети дан,
У светли овај час,
На месту светом.
Широко поље равно
Косово је пред нама
Са својом Метохијом,
И својим божуровима.
Огњиште наше врело.
На њега се, бело,
Куга поморна спустила.
Да ли су то грехови,
Да ли, Свети, и Сви Свети,
Који за крст часни
И слободу златну
На небо се вазнесте,
Да ли су то грехови
Наши дуги вековни?
Нехаји тешки, заборави?
Гордељивости и самољубља?
Невидови? Слепила?
Али, као што све пролази,
Проћи ће и ова мука,
Стрпљив је народ Твој,
Свети наш Лазаре,
Подићи ће се магле и таме.
Човек ће прогледати.
Ево смо опет на окупу,
Оци наши часни и Браћо,
Мајке и Сестре и Љубе.
Широко поље Косово
Са својом Метохијом
Сабра нас опет, равно,
Да се на огњу части
Огледнемо и огрејемо.
Зору и дан дочекамо.
Лутали смо много, Боже,
Али ћеш нам Ти опростити
Као што умеш да опрашташ.
Човек је живинче мекушно
Коме треба поводац и рука,
Као и Свему Што Јесте,
Да не склизне и не сломи се,
Да се не отисне у нирваније.
Путем да иде који си му задао.
Зато Ти се молимо, Боже,
У овај велики и свети Дан –
Лазарев Видовдан:
Подај нам, Боже, снаге,
Као што си толико пута,
Да издржимо и ову тугу!
Дај нам је, Боже, колико можеш,
А ми ћемо знати да волимо и праштамо
Колико Ти умеш и колико Ти хоћеш
Софија Измајлова:
одзив на Видовдан (2017)
http://www.stihi.ru/2017/06/27/7611
Молчит кукушка,
текут реки красные.
Ночь на Видовдан.
Софија Измајлова:
одзив на Видовдан (2018)
http://www.stihi.ru/2018/06/28/426
над полем Косовым
полная Луна нынче
тени мечутся