Веселинка Стојковић
Моj тата
Moj тата је двометраш,
Као какав кошаркаш.
Фудбал нам је игра права,
Ал' га често боли глава
Од голова што их прима
Од делије свога сина.
Данас тако, сутра тако,
Није му, није лако.
А ни мени, богме, лако није
Од фудбала тате делије,
Само кад би, кад би знао тата,
Колико волим да имам брата.
И сестрицу, што да не,
У старости да не брине.
С њом бих љуљашку делио,
До неба се веселио,
Само кад би, кад би знао тата,
Имао бих и сестру и брата.
(За твоју срећу)
Фотографија: Башта Балкана
http://www.bastabalkana.com/2012/09/moj-tata/
Перевод со сербского: Вик Беляков
http://stihi.ru/avtor/viktornik
http://stihi.ru/2022/08/31/3095