Веселинка Стојковић
Маргарита
Крене човек на пут.
Пропутује много света.
Нагледа се много лепота.
Али никако да се заустави.
Стигне и у далеку земљу.
Попне се и на високо брдо да види свет.
Тада га свлада умор.
Склони се украј пута да се одмори, и заспа.
Каравани су пролазили, а он је спавао.
Рађао се дан, падала је ноћ, а он је спавао.
Када се пробудио, није могао да поверује у призор
који је био пред њим: Поље маргарета и Маргарита
која му је долазила у сусрет.
Стајао је и гледао као укочен, од силне лепоте.
Повративши се, коракнуо је и пошао.
У сусрет – Лепоти.
Маргарита
Человек отправился в путь,
Много путешествовал по всему миру,
Видел много красоты.
И не мог остановиться.
И приходит в далёкую страну,
Он взбирается на высокую гору, чтобы увидеть мир,
Затем, преодолев усталость,
Сошёл с дороги, чтобы отдохнуть и уснул.
Караваны шли, он спал.
Рождался день, ночь приходила, он спал.
Когда он проснулся, он не мог поверить картине,
Что была перед ним: поле ромашек и Маргарита,
Что шла ему навстречу.
Он стоял и смотрел на невыразимую красоту,
Он ожил, подошёл и отступил,
Встретив красоту.
Веселинка Стойкович
Русский: Светлана Пригоцкая
http://www.stihi.ru/2016/01/23/3201
Фотографија: Веселинка Стојковић