Для X международного конкурса поэтических переводов
http://www.stihi.ru/2016/12/04/6130
Не те же ветры объявляют весну,
и сияние света не то,
и воды не те текут;
и не та же листва возвращается в лес,
не те цветы пробуждаются,
и птиц не тех полёт,
и небо с вечера уже не то,
не вечен месяц, и звёзды не вечны,
не тот и полночный глас,
ни одного, ни единого повторяющегося мгновения,
а в мире всё то же...
а ведь весна...
а ведь весна...
Веселинка Стојковиh (Сербия)
http://www.stihi.ru/2015/11/13/2851
A ПРОЛЕЋЕ ЈЕ
Ветрови исти не обзнанују пролеhе,
нити светлости исти сјај,
нити воде исте теку;
лишhе се гори исто не враhа,
ни цвет се исти не буди,
ни птицa исти је лет;
и небо с вечери исто није,
нити месец вечни, звезде вечне,
ни поноћни исти је глас –
један, нити један исти је час,
а исто све је,
а пролеhе је,
а пролеhе је.