Веселинка Стојковиh
Дорогие поэты!
У нас на страничке вы можете познакомиться с болгарскими поэтами и принять участие в очень интернсных конкурсах.
Веселинка - первый наш автор из братской Сербии и мы очень рады приветствовать ее.
В рамках нашего Международного Конкурса поэтических переводов предлагаем Вам попробовать понять еще одно славянское сердце...
Наш конкурс:
http://www.stihi.ru/2015/02/14/11879
Стихотворение Веселинки, переведенное на русский язык:
http://www.stihi.ru/2015/11/12/11226
Србија. Врање.
Автор из Сербии, город Врание.
Список выпущенных книг:
Књиге:
Маргарете, песме, 2003.
За твоју среhу, песме за децу, 2004.
Књига утисака / Етно-куhа Борисава Станковиhа,
монографија, 2005.
За твоју среhу / Портретна певанија, друго
допуњено издање, 2007.
Драга моја Антонина, посланица, 2011.
Анушка, роман, 2013.
Не идем никуда, Анушка, роман-свита, 2013.
Сусрети и памћења / књиге, људи, језик, 2015.
Спремљено за штампу:
Речи лете, записано остаје / Verba volant, scripta manent, разговори (2014–2015), 2015.
Из старе фасцикле, поезија (и преводи), 2015.
Пише поезију, прозу, есеје и друго. Текстови су јој објављивани, и у преводима, у књигама других аутора, зборницима, антологијама, часописима, листовима – у штампаним и електронским издањима код нас и у свету.
Веселинка Стојковиh (Сербия)
A ПРОЛЕHЕ ЈЕ
Ветрови исти не обзнанују пролеhе,
нити светлости исти сјај,
нити воде исте теку;
лишhе се гори исто не враhа,
ни цвет се исти не буди,
ни птицa исти је лет;
и небо с вечери исто није,
нити месец вечни, звезде вечне,
ни поноћни исти је глас –
један, нити један исти је час,
а исто све је,
а пролеhе је,
а пролеhе је.
* * *
Веселинка Стојковић ( СЕРБИЯ)
ТУГА
Боже мој,
Не срдим се ја на Тебе;
Само осећам тугу, тугу, тугу.
Спустим се и на обалу,
Попнем се и на планину,
Полетим и у небеса –
Исто.
Туга ме свладава.
* * *
Веселинка Стојковић ( СЕРБИЯ)
Сунце ме заборавило
Веселице весела,
Што си данас невесела?
Да ли градови бију?
Или громови грме?
Градови су отишли,
Громови прегрмели.
Сунце ме заборавило.
* * *
МАРГАРЕТЕ
Веселинка Стојковић ( СЕРБИЯ)
Крене човек на пут.
Пропутује много света.
Нагледа се много лепота.
Али никако да се заустави.
Стигне и у далеку земљу.
Попне се и на високо брдо да види свет.
Тада га свлада умор.
Склони се украј пута да се одмори, и заспа.
Каравани су пролазили, а он је спавао.
Рађао се дан, падала је ноћ, а он је спавао.
Када се пробудио, није могао да поверује у призор
који је био пред њим: Поље маргарета и Маргарита
која му је долазила у сусрет.
Стајао је и гледао као укочен, од силне лепоте.
Повративши се, коракнуо је и пошао.
У сусрет – Лепоти.
* * *
*
Маргаритки
Цветарката
Самата цвят
Когато спрях в царството на цветята
С бисерна усмивка ми предложи букет
От маргаритки
Изминаха два мига
Настана няма тишина
Ръката ми крепи букет от жълти
Хризантеми
Цветарката
Самата цвят
Когато тръгвах от нейното царство
С цветовете на утихналите букети
Във водата спусна
Маргаритките
Веселинка Стоjкович
Бугарски: Ани Стаjкова – Иванова
*
Маргаритки
Цветочница,
Сама как цветок,
Я замер в её царстве цветов…
С жемчужной улыбкой она
Предложила мне
Маргаритки.
Через две минуты
Немого молчания,
Моя рука потянулась
К букету жёлтых хризантем.
Цветочница,
Сама как цветок,
Когда я уходил из цветочного царства,
Она c большим сожалением
Опустила маргаритки в воду.
Веселинка Стојковић
Russe: Светлана Пригоцкая
*
Маргареты
Флорист
Сама цветок
Когда я остановился в царстве цветов
Са жемчужной улыбке она мне предложила
Маргареты
Момент два прошли
Наступила немая тишина
Моя рука потянулась к букету желтых
Хризантем
Флорист
Сама цветок
Когда я проходил из ее царства
Цветами утихлой трвоги в воду опустила
Маргареты
Веселинка Стојкович
Русский: Радмило Ристич
*
Маргаритки
Цветочница,
Сама, как цветок,
Когда оказываюсь я в царстве цветов,
С жемчужной улыбкой предлагает мне
Маргаритки.
Час-другой пройдет,
Немая тишина настанет,
Руки мои потянутся к букету желтых
Хризантем.
Цветочница,
Сама, как цветок,
Когда ухожу из царства её,
Она тихо ставит в воду маргаритки.
Веселинка Стойкович
Препев на руски језик: Елена Филоппова
* * *
ДОhИ
Веселинка Стойкович.Сербия.
И да хоhеш да трчимо,
Ја неhу.
И да хоhеш да пливамо,
Ја неhу.
И да хоhеш да летимо,
Ја неhу.
Не овога часа.
Али ако пожелиш да гледамо
Како сунце у воду пада,
И сутра из воде кад излази,
Доhи,
Доhи одмах!
(На мору)
*
Приходи...
Светлана Пригоцкая
http://www.stihi.ru/2015/11/01/116
перевод на русский яз.
Если ты хочешь бежать,
Я не хочу.
Если ты хочешь плавать,
Я не хочу.
Если ты хочешь летать,
Я не хочу.
Не сейчас.
Если ты желаешь посмотреть,
Когда солнце падает в воду,
А завтра из воды поднимается,
Приходи,
Приходи сейчас!
(На море)
* * *
ОВАЈ ЧАС
Веселинка Стойкович.Сербия.
Крупне капи кише
Шараjу калдрму
На тргу
Тисак луди (и ми)
У магновену разилази се
Одлази
У истоме трену
Небо стаjе
У оку остаје трг
Ноh
Муње што се сјаје
Шаре кише
Овај час
Овај час
Никад више
Ни ноh
Ни трг
Ни крупне капи кише
*
В этот час
Светлана Пригоцкая
http://www.stihi.ru/2015/11/01/2927
* * *
Веселинка Стојковић:
СУНЦЕ ПОНЕХ
На прозору
У рану зору
Месец сам испраћала
Ливаде
Брежуљци чињаху исто
Потоци
Потом
У котарици
Сунце понех
И потрчах
Потрчах низ друм бели
Теби
*
Солнце взошло
Светлана Пригоцкая
http://www.stihi.ru/2015/11/12/11226
* * *
КЛУЧ
Драгом Мирославу Б. Душаниhу
У Незнану Долазимо
У Незнану Одлазимо
Другога Пута Нема
Бог Је Тај Који Нам
У Последнем Часу
Тутне Клуч У Руке
Кад Долазимо
И Када Одлазимо
Остаје Нам Само Да
Путујемо И Памтимо
Са Душом Вечно
Отклучаном
*
Ключ
Светлана Пригоцкая
http://www.stihi.ru/2015/11/11/7037
* * *
ЗАШТО
Господе
Ти који држиш
Земљу и небо
И човека са човеком
Зашто понекад допушташ
Да човек отпадне од човека
Зашто
Господару света и века
Човеку од памтивека
Допушташ ту силу
*
За что
Светлана Пригоцкая
http://www.stihi.ru/2015/11/01/4592
* * *
УЗАЛУД ГАЛЕБОВЕ ЧЕКАМ
Пианина гласи
Дрхтави таласи
Са балкона
Слазе у море
Узалуд на обали
Галебове чекам
Вечери ове
Дан од зоре
*
Напрасно ждут чаек
Светлана Пригоцкая
http://www.stihi.ru/2015/11/01/4167
* * *
ПАМТИШ ЛИ
Сеhaш ли се
Јоргована белог
У улазу авлијском
Авлије широке
Сеhаш ли се
Јасена бистрог
Над бунаром
Балкона високог
Куhе према сунцу
Сеhаш ли се
Кола свадбеног
Тога јутра
Свирке циганске
Памтиш ли
*
Помнишь ли
Светлана Пригоцкая
http://www.stihi.ru/2015/11/01/3413
* * *
У ПТИЦУ ДА СЕ ПРЕМЕТНЕМ
Моh да ми jе да имам,
па да се преметнем у птицу невидливу,
па да полетим,
у птицу широких крила,
или и најману,
време је ових дана опролеhало,
кад бих само могла у птицу да се преметнем,
у широких крила птицу да се преметнем,
или и најману,
птицу невидливу,
сунце је ових дана велико,
у птицу да се преметнем,
птицу и најману кад бих могла,
птицу невидливу,
па да изнад времена,
па да изнад времена летим…
*
Лететь, как птица...
Светлана Пригоцкая
http://www.stihi.ru/2013/04/11/4173
* * *