Србијо моја
учили су нас братству и јединству,
а ми смо се сатирали у њима
учили су нас да нема Бога,
и ми смо зазирали од цркава и попова
учили су нас да је Микеланђело насликао
Мона Лизу, а твоје је иконе превазилазе
учили су нас многим ритмовима,
а коло твоје слава је животу и љубави
учили су нас историји по туђој мери,
данас нас уче новој географији
свему су нас учили – и у свему –
забораву имена и презимена србскога
грувају опет са свих страна, Србијо моја,
да те распну као Христа самога
који пут већ
aли, Србијо моја,
усправљаш се, стојиш, храбра и поносита
као увек што си, и у временима тешким
(Родољубива лирика)
Одзив: Игор Филатов 3
Мне Сербия близка…
Мне Сербия близка. Она – моя,
Как Белоруссия и Украина
И, как Нижегородские края,
Как сердцу – распрекрасная дивчина.
Она держала первою удар
По миру по Славянскому от Рима.
Была мала, имела Божий дар.
Поэтому была непобедима.
И Русь Батый не год один гнобил.
Так – собиралась и освобождалась,
Как набиралась богатырских сил.
При этом – никогда не прогибалась.
Не принято такое у Славян.
Тяжелая пока у Сербов доля.
Придёт минута – кончится изъян.
На это есть терпенье, сила, воля.
Дай Бог здоровья, драйва и ума
Великому и братскому народу.
Придёт мгновенье – гигнется чума.
За мир и счастье, братство и свободу
Я поднимаю искренне бокал,
В котором кровь лозы, а не водица,
Чтобы скорее добрый час настал,
Который к сожалению лишь снится.
С Уважением и пожеланием Счастья...
Игорь Филатов 3 03.09.2017 22:07
http://www.stihi.ru/2017/09/03/9800
Фотографија: Веселинка Стојковић