A пролеhе jе
Веселинка Стойкович
Веселинка Стојковић
A пролеће је
Ветрови исти не обзнањују пролеће,
нити светлости исти сјај,
нити воде исте теку;
лишће се гори исто не враћа,
ни цвет се исти не буди,
ни птицa исти је лет;
и небо с вечери исто није,
нити месец вечни, звезде вечне,
ни поноћни исти је глас –
један, нити један исти је час,
а исто све је,
а пролеће је,
а пролеће је.
А это весна
Ветры не откроют весну,
Нет яркости, того же сияния
И не та же самая вода в ручье,
Листья сожгли и такие не вернутся.
И цветок таким же самым не будет,
Птица не так полетит.
Небо вечернее не то же самое,
Не тот месяц вечный, звёзды вечные.
Полночный голос не тот же самый-
Ты не тот, в то же самое время,
А так же всё,
А это весна,
А это весна.
по мотивам поэтессы Веселинки Стойкович
Русский: Светлана Пригоцкая