Софија Измајлова
Моја душа
Моја душа, као птица, маје се,
од очију назочних склања се.
С безнадежношћу све се бори,
с висинама се рве, стење,
очарава се, радује.
Судбину би све да обмане,
све у бајку верује, чуда чека.
Не корим је, не жалим се,
нек се игра, нека живи, нека!
(зима 2012)
Препев са руског језика на србски Веселинка Стојковић
Моя душа
Софья Измайлова
http://www.stihi.ru/2013/10/18/339
Моя душа, как птица, мается,
от глаз назойливых бежит.
Всё с безысходностью сражается,
ввысь рвётся, стонет, ворожит.
Всё хочет обмануть судьбу еще,
всё в сказку верит, чуда ждет.
Я не корю её, не жалуюсь,
пусть куролесит, пусть живёт.
(зима 2012г)