Моjа вило, мила посестримо

Веселинка Стойкович
Виђе л' града Андрићграда

Моја вило, мила посестримо,    
виђе л' бјела града Андрићграда, 
камен на камену Каменграда, 
бисер сами онђе до бисера,
– златна ли је рука неимара –               
нанизани ка' на сунца сјају,      
о вјечности тајну да пјевају.   

Централни је Трг Николе Тесле,
главна је Улица Младе Босне,
Црква Светога цара Лазара –
Косовских мученика Лазарица, 
Андрић Иво усправно у мисли –
без Ћуприје ни вамо ни тамо,
споменик Петру славноме Његошу,
Светоме Макарију Соколовићу,
бесједнику пјеснику Вишњићу,
Градитељу ћуприје на Дрини,
слици, књизи, филму, позоришту,
смjерноме путнику намjернику,
споменик хљебу, споменик духу,
споменик вину, споменик души,
споменик човјеку, памтив'јеку,
Видовдану Србском В'јековдану, 
све на ушћу Рзава у Дрину,
у лијепом граду Вишеграду,
посред Србске земље вјековите.

Моја вило, моја посестримо,    
све се бјели граде Андрићграде,   
камен на камену Каменграде,   
бисер сами онђе до бисера, 
нанизани ка' на сунца сјају,       
вјечно – о вјечноме – да пјевају!

      Фотиграфија: Википедија