Ноктурно
Драгана Старчевич
Светлост возова у ноћи
Судар наших погледа у тами
Још само часак до поноћи
Па више нећемо бити сами
Обриси кућа, дрвећа, поља
Сабласно промичу поред нас
Обавија нас мир и тишина
Полако испијам твој топли глас
Само лак додир као шум ветра
И силни трептаји међу нама
Љуљају стабљике прошлог бола
На који лагано пада тама
Од данас смо на истој прузи
Спојени жудњом за путовањем
Речи су усахле у једној сузи
Проливеној над голим грањем
по мотивам
НОКТЮРН
Светит поезд ,летящий в ночи,
Встреча глаз в темноте- света токи,
До полуночи миг, свет свечи,
Мы не будем теперь одиноки.
Контур зданий, деревьев , полей,
Мир взволнован вокруг перед нами,
Тишина и покой нам милей,
Тёплый голос твой..., тихо внимаю…
Как шум ветра , касанье луча,
Трепет наших ресниц осторожный,
Прошлой боли цветы и свеча,
Свет любви погасить невозможно.
Мы избрали единый маршрут,
Путешествие,путь без сомнений...
И одна лишь слеза светит тут-
Слов сухих на рябинах осенних…
Художник: Анса Bulgaru